DOI: https://doi.org/10.65627/zrnmuc.2026.56.2
Др Милош Тимотијевић / Dr Miloš Timotijević
ORCID: https://orcid.org/0000-0002-0457-6125
Народни музеј Чачак / National Museum Čačak
slapovi@proton.me
Зборник радова Народног музеја у Чачку / Journal of the National Museum in Čačak
LVI, 2026, стр. 31–52
Оригинални научни рад / Original scientific paper
Језик рада: српски (ћирилица) / Language: Serbian (Cyrillic)
ISSN 0350-7262
eISSN 3042-0490
Лиценца / License: CC BY-NC-ND 4.0
Апстракт
Овај рад истражује како је Надежда Петровић користила српску традицију као основу за конструисање југословенског културног пројекта, постављајући модерну уметност као средство интеграције Јужних Словена. Иако је о Надежди написано много студија, њено југословенство до сада није проучавано као самосталан културни и идеолошки феномен. Рад анализира еволуцију њеног става кроз кључне активности: Прва југословенска изложба (1904), Југословенска уметничка колонија, блиску сарадњу са Иваном Мештровићем и рад у Одбору за организацију уметничких послова Србије и југословенства (1913) и приказује да је њено југословенство служило као средство духовног уједињења, културне еманципације и модернизације. Истиче се оригиналност њеног дела и значај уметности као активног механизма у формирању нових националних идентитета у контексту културне трансформације и модернизма. Рад доноси ново разумевање Надеждиног доприноса југословенском културном пројекту, наглашавајући њену улогу у интеграцији традиције и модерности.
Кључне речи
југословенство; културни национализам; Косовски мит; Надежда Петровић; Иван Мештровић; модерна уметност; конструкција идентитета; етносимболички инжењеринг
Abstract
This article examines how Nadežda Petrović mobilised Serbian tradition as a basis for the construction of a Yugoslav cultural project, positioning modern art as a means of integrating the South Slavs. Although numerous studies have been devoted to Petrović, her Yugoslav orientation has not previously been analysed as an independent cultural and ideological phenomenon. The article traces the evolution of her intellectual and cultural position through key activities: the First Yugoslav Exhibition (1904), the Yugoslav Art Colony, her close collaboration with Ivan Meštrović, and her involvement in the Committee for the Organization of Artistic Affairs of Serbia and Yugoslavism (1913). It argues that her Yugoslavism functioned as a means of spiritual unification, cultural emancipation, and modernization. The article highlights the originality of her work and underscores the role of art as an active mechanism in the formation of new national identities within the broader context of cultural transformation and modernism. It offers a new interpretation of Petrović’s contribution to the Yugoslav cultural project, emphasizing her role in integrating tradition and modernity.
Keywords
Yugoslavism; cultural nationalism; Kosovo myth; Nadežda Petrović; Ivan Meštrović; modern art; identity construction; ethnosymbolic engineering
Предлог цитирања / Suggested citation
Тимотијевић, Милош. „Југословенско опредељење Надежде Петровић: култура, модернизам и конструкција идентитета / The Yugoslav Orientation of Nadežda Petrović: Culture, Modernism, and the Construction of Identity.” Зборник радова Народног музеја у Чачку / Journal of the National Museum in Čačak 56 (2026): 31–52. https://doi.org/10.65627/zrnmuc.2026.56.2