DOI: https://doi.org/10.65627/zrnmuc.2026.56.9
Вјера Ј. Медић / Vjera J. Medić
Етнографски музеј у Београду / Ethnographic Museum in Belgrade
vjera.medic@etnografskimuzej.rs
Зборник радова Народног музеја у Чачку / Journal of the National Museum in Čačak
LVI, 2026, стр. 149–159
Прегледни рад / Review article
Језик рада: српски (ћирилица) / Language: Serbian (Cyrillic)
ISSN 0350-7262
eISSN 3042-0490
Лиценца / License: CC BY-NC-ND 4.0
Апстракт
У раду се разматрају резултати досадашњих истраживања једне традиционалне текстилне технике за ручну израду одевних елемената, са континуираном применом до савременог доба, а која у етнографској музеологији није систематски обрађивана. У Етнографском музеју у Београду спорадично су истраживани распрострањеност и типологија најстаријих предмета израђених у XIX и XX веку техником плетења, у оквирима домаће радиности, док су новије одевне форме и примери полузанатске, занатске и индустријске делатности, значајне за континуитет преношења знања и умећа ове технике на нашим просторима, остале изван интересовања матичне институције. Данас се музеји, па и Етнографски, неретко налазе у едукативној улози, излазећи у сусрет интересовању јавности за ову технику. Из непосредне комуникације кустоса са специјализованом музејском публиком преиспитују се циљеви и методе досадашње делатности — набавка и истраживање — као и потреба реинтепретације и активнијег представљања овог елемента националне културне баштине.
Кључне речи
плетење; етнографске збирке; комуникација; радионице; нова истраживања
Abstract
This article examines the results of previous research on a traditional textile technique used for the manual production of garments, which has been continuously practiced to the present but has not been systematically studied within ethnographic museum research. At the Ethnographic Museum in Belgrade, the distribution and typology of the earliest objects produced using knitting techniques in the nineteenth and twentieth centuries have been examined only sporadically, primarily within the context of domestic handicraft production. More recent clothing forms, as well as examples of semi-artisanal, artisanal, and industrial production — significant for the continuity of knowledge and skill transmission related to this technique in the region — have remained outside the scope of institutional research. Today, museums, including the Ethnographic Museum, increasingly take on an educational role in response to public interest in this technique. Direct communication between curators and a specialised museum audience has led to a reassessment of the aims and methods of previous activities — acquisition and research — as well as to the recognition of the need for reinterpretation and a more active presentation of this element of national cultural heritage.
Keywords
knitting; ethnographic collections; communication; workshops; new research
Предлог цитирања / Suggested citation
Медић, Вјера Ј. „Прилог проблематици проучавања технике плетења / A Contribution to the Study of Knitting Techniques.” Зборник радова Народног музеја у Чачку / Journal of the National Museum in Čačak 56 (2026): 149–159. https://doi.org/10.65627/zrnmuc.2026.56.9