Народни музеј у Чачку основан је 1952. године као установа која прикупља, проучава, обрађује, чува и презентује културна добра са подручја љубићског, моравичког, трнавског, драгачевског и таковског краја који данас чине Моравички округ у Србији. Музеј је своју издавачку делатност започео 1955, да би од 1969. покренуо Зборник радова Народног музеја (ISSN 0350-7262) са намером да буде стручно гласило које ће објављивати резултате истраживања стручњака из матичне куће, али и научних радника из целе Југославије и Србије. Зборник спада међу најстарије музејске часописе у Србији и задржао је континуитет у излажењу, иако је година 1970. прескочена, док су за године 1992/1993. и 2021/2022 изашли двоброји (XXII-XXIII, LI/LII).
Покретач Зборника и његов први уредник био је Милован Вуловић, историчар уметности и дугогодишњи директор Музеја. Милован Вуловић уређивао је Зборник од броја један, па до броја XXV (1969-1995). Од броја XXVI (1996) уредник је била етнолог Невенка Бојовић и тадашњи директор установе. Од 2004. године и броја XXXIV уредник часописа постаје историчар уметности Делфина Рајић и садашњи директор Народног музеја. Од броја LI/LII (2021/2022) свака нова свеска часописа има посебног уредника, док је Делфина Рајић главни и одговорни уредник. За бројеве LI/LII (2021/2022) и LIII (2023) уредник је историчар др Милош Тимотијевић.
Зборник је временом надограђивао своју уређивачку концепцију. Од броја XXXIV (2004) саставни део чланака постали и апстракти и кључне речи, а часопис довија ново графичко решење. Свака наредна свеска часописа доноси посебан дизајн насловне стране која презентује предмете из збирки Народног музеја у Чачку или ризница чачанског краја.
Преко 220 аутора објавило је своје радове у Зборнику радова Народног музеја. Најпре су то били запослени у Народном музеју у Чачку и другим установама у граду. Од самог почетка у Зборнику своје чланке објављују и научни сарадници института и институција Републике Србије који су проучавали културну баштину Западне Србије. Значај Зборника потврђен је и обимном разменом публикација са многим научним и установама културе у земљи и иностранству.
Зборник радова Народног музеја објављује резултати научних истраживања из области друштвене, економске, војне и политичке историје, археологије, историје уметности, етнологије, антропологије, палеонтологије, конзервације музејских предмета, музеологије, нумизматике, фалеристике, хералдике за подручје данашњег Моравичког округа, Западне Србије и Западног Поморавља. Часопис објављује и радове о културно-историјским везама овог подручја са осталим регинима у Србији, на Балану и Европи, али и личностима, догађајима и процесима који се по завичајном принципу сврставају у баштину чачанског краја. У последњој деценији часопис је отворен и за теме из целе Србије, ако радови поседују задовољавајући квалитет. Резимеи радова преводе се на енглески и француски језик.
Зборник радова Народног музеја доступан је у режиму отвореног приступа. Сви радови објављени у часопису могу се бесплатно користити у некомерцијалне сврхе и уз услов да се исправно цитирају. Није дозвољено дељење радова у прерађеном или измењеном облику. Аутори задржавају права над својим радовима и имају право на самоархивирање у репозиторијумима, некомерцијалним базама података, личним веб страницама, друштвеним мрежема за научнике, сајтовима институција у којима су запослени. При томе се морају навести основни библиографски подаци о чланку објављеном у часопису. Поступак предавања рукописа, рецензија и објављивање радова су бесплатни.
Када се рукопис прихвати за објављивање у Зборнику радова Народног музеја у Чачку аутори преносе на издавача права на рукопис укључујући и додатне материјале и све делове и изводе или елементе рукописа: право на репродуковање и дистрибуцију рукописа у штампаном облику, право на штампање пробних примерака, репринт и специјалних издања рукописа, право превођења рукописа на друге језике, право репродуковања рукописа коришћењем фотомеханичких или сличних средстава за умножавање, право на дистрибуцију таквих копија, право репродуковања и дистрибуције рукописа у електронском облику у разним форматима, право чувања рукописа у базама података, право доступности рукописа јавности у разним форматима или путем интернета, интерних или екстерних мрежа.
Аутори задржавају право да чланак преведу на други језик, да га употребе у публикацијама које представљају колекцију њихових радова, да га искористе у докторској дисертацији или монографској публикацији, или у некомерцијалне сврхе, али под условом да јасно истакну да наведено дело представља производ чланка објављеног у часопису Зборник радова Народног музеја, при чему се морају навести основни библиографски подаци изворног чланка.
Гледишта и тврдње објављене у радовима не изражавају ставове уредника и редакције Зборника радова Народног музеја. Аутори преузимају потпуну правну и моралну одговорност за идеје које су изнели у својим радовима. Издавач неће сносити никакву правну одговорност у случају испостављања било каквих захтева за надокнаду штете.
Редакција часописа доноси коначну одлуку о томе који ће се рукописи објавити на основу уређивачке политике и законских прописа који се односе на клевету, кршења ауторских права и плагирање.
Дискреционо право редакције је да примљене рукописе процени и не објави, уколико утврди да не одговарају садржинским и формалним критеријумима неопходим за објављивање у Зборнику радова Народног музеја. Редакција обавештава аутора да ли је прихватила текст у року до два месеца од датума пријема рукописа.
Уредник и чланови редакције не смеју да користе необјављен материјал из предатих рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора, а чињенице и идеје изнесене у предатим рукописима чувају се као поверљиве информације. Идентитет рецензената чува се као непознат ауторима чланака.
Аутори гарантују да њихов рад представља оригиналан научни допринос, и да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Упућивање истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда и такав рад губи право на објављивање. Већ објављени рад у неком другом часопису не може бити прештампан у Зборнику радова Народног музеја у Чачку.
Ако је рукопис резултат научноистраживачког пројекта или је био изложен на скупу у виду усменог саопштења (под истим или сличним насловом), детаљнији подаци о пројекту, конференцији и слично, наводе се у првој фусноти у раду.
Аутори су дужни да се придржавају етичких стандарда који се односе на научноистраживачки рад и морају гарантовати да рукопис не садржи неосноване или незаконите тврдње и не крши права других. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.
Циљ објављивања чланака у Зборнику радова Народног музеја у Чачку је ширење и продубљивање научних сазнања. Неопходно је да радови садрже довољно детаља и референци како би рецензенти и читаоци могли да провере изнете тврдње. Намерно презентовање нетачних тврдњи представља кршење етичких стандарда.
Ако аутори намеравају да у рад укључе илустрације, табеле или друге материјале који су већ негде објављени, дужни су да за то прибаве сагласност носилаца ауторских права. Материјал за који такви докази нису достављени сматраће се оригиналним делом аутора. Неопходно је тачно цитирање извора, као и парафразираног текста, на основу којих је обављено истраживање и написан рад.
Преузимање туђих идеја, речи или других облика креативног израза без цитирања представља кршење научне етике, и такав рад је је плагијат. Исто важи и за коришћење фотографија, табела. Радови који су плагијат неће се објављивати, а таквим ауторима ускратиће се право да објављују своје текстове у Зборнику радова Народног музеја у Чачку.
Ако аутори након предаје текста уоче суштинске грешке у свом раду, дужни су да о томе обавесте уредника или издавача и да са њима сарађују како би се рад повукао или исправио.